Kompanija i pozicioniranje na tržištu

SPK: IB Interbilanz se godinama profilisao kao konsultantska kuća za strane investitore. Kako biste opisali taj identitet danas — šta vas razlikuje od konkurencije na srpskom tržištu?

FB: Naša distinktivnost leži u spoju: lokalno iskustvo plus međunarodni standardi rada. Strane kompanije koje ulaze na srpsko tržište traže partnera koji ne samo da poznaje zakon, već koji razmišlja kao što razmišljaju oni — precizno, strukturirano, sa jasnom odgovornošću. Mi smo to gradili godinama. Ono što nas izdvaja nije lista usluga, već činjenica da klijent ima jednu tačku kontakta za sve: od osnivanja kompanije, preko poreskog planiranja i revizije, do procene vrednosti i M&A podrške. U tom smislu, mi nismo samo servisni provajder — mi smo deo njihovog poslovnog tima u Srbiji.

SPK:  Vaše prisustvo u Srbiji I regionu je značajno. Šta to konkretno znači za klijenta koji, recimo, želi da posluje i u Srbiji i u Crnoj Gori ili nekoj drugoj državi?

FB:  Za klijenta to znači kontinuitet i konzistentnost. Umesto da u svakoj državi traži novog partnera, upoznaje novi tim, objašnjava isti poslovni model iznova — ima jednu kompaniju koja razume celu grupu. Koordinisano savetovanje kroz više jurisdikcija je danas ključna vrednost, naročito u oblasti međunarodnog poreskog planiranja, gde svaka granica donosi novi set pravila. Mi to rešavamo integrisano.

Globalni kontekst i rizici

SPK:  Živimo u vremenu kada se geopolitički rizici prevode direktno u poslovne odluke. Kako to konkretno vidite kod vaših klijenata — šta se promenilo u načinu na koji kompanije planiraju i donose investicione odluke?

FB:  Promena je fundamentalna. Ranije su kompanije izrađivale trogodišnje planove sa relativnom pouzdanošću. Danas se mnogi planovi pišu u kvartalima, a neki i na mesečnom nivou. Vidimo da klijenti sve više traže scenarijska planiranja — šta ako se promeni regulativa, šta ako dođe do novih carina, šta ako se menja devizni kurs. Nema jednog odgovora koji važi za sve, ali zajednički imenilac je jedno: ko ima dobre interne kontrole i finansijsku disciplinu, taj krize dočekuje kao šansu, a ne katastrofu.

SPK:  Postoji paradoks u današnjoj privredi: kompanije su opreznije, ali kapital i dalje traži prinos. Kako se taj napon — između straha od rizika i pritiska za rastom — odražava na odluke vaših klijenata?

FB:  Tačno ste to nazvali naponom — i on je veoma realan. Vidimo dve grupe klijenata. Jedna grupa konzervativno čeka da se slika razjasni, odlaže investicije, čuva likvidnost. Druga grupa — obično ona sa jasnom strategijom i jakim upravljanjem — koristi trenutak da akvizira, da se repozicionira, da privuče talente koje je ranije teško dobiti. Istorijski gledano, upravo u periodima neizvesnosti nastaju najznačajniji pomaci tržišnih pozicija. Pitanje je samo da li imate kapacitet — finansijski i mentalni — da to iskoristite.

SPK:  Veštačka inteligencija menja finansijski sektor brže nego što mnogi očekuju. Gde vidite najveći uticaj na vašu delatnost — i šta to znači za profil finansijskog stručnjaka budućnosti?

FB:  AI već menja operativni deo naše delatnosti — automatizacija rutinskih računovodskih procesa, analiza podataka, generisanje izveštaja. Ali ono što ne može da zameni jeste kontekstualno rasuđivanje: razumeti zašto je određeni broj problematičan u specifičnoj industrijskoj situaciji, kako da se klijent pripremi za regulatornu kontrolu, kako da strukturira transakciju na način koji je i legalan i optimalan. Finansijski stručnjak budućnosti mora biti hibrid — tehnološki pismen, ali i pun tzv. soft skillova. Nama je to i kriterijum pri zapošljavanju već nekoliko godina.

Srpska privreda i investicioni ambijent

SPK: Srbija aktivno privlači strane investicije subvencijama i poreskim podsticajima. Vi svakodnevno razgovarate sa stranim investitorima — šta su njihovi stvarni upiti i sumnje kada razmatraju ulazak na srpsko tržište?

FB: Najčešća pitanja nisu o subvencijama — to već znaju. Pitanja su: koliko je pravni okvir stabilan, koliko se zakoni dosledno primenjuju, kakva je efikasnost sudskog sistema ako dođe do spora, i koliko je predvidiva poreska regulativa. Investitori su iskusni ljudi — oni ne gledaju samo na ulazne uslove, već na ukupan životni ciklus investicije. I tu je još prostora da Srbija napreduje: predvidivost i konzistentnost regulative su možda i važniji od visine subvencije.

SPK:  MSP su kičma srpske ekonomije, ali se često osećaju zapostavljenim u odnosu na velike strane investitore. Šta bi, iz vašeg ugla, bio najefikasniji način da se malim i srednjim preduzećima stvarno pomogne da se razvijaju?

FB: Pre svega — pristup kapitalu pod normalnim uslovima. Mnoga MSP imaju dobre poslovne modele, ali ne mogu da dokazuju vrednost na način koji banke zahtevaju. Potrebno je i unaprediti finansijsku pismenost vlasnika — jer dobar biznis i dobro upravljan biznis nisu uvek ista stvar. Takođe, uključivanje MSP u lance vrednosti većih kompanija, bilo domaćih ili stranih, nije dovoljno razvijeno. Klasteri, zajednički nastup prema kupcima, deljene usluge — to su modeli koji funkcionišu u razvijenim ekonomijama i koji bi mogli da donesu realnu razliku ovde.

SPK: ESG je u EU prešao put od volje do obaveze. Kako gledate na srpske kompanije u tom procesu — gde su danas i šta ih čeka u narednim godinama?

FB: Većina srpskih kompanija je još uvek u fazi osvešćivanja. Razumeju da ESG postoji, ali ga još ne doživljavaju kao strateški prioritet. Međutim, to će se promeniti — i to brzo. Razlog je prost: ako želite da prodajete u EU, radite sa evropskim partnerima ili privučete određene investitore, ESG izveštavanje postaje uslov, a ne opcija. Kompanije koje to shvate danas i počnu da grade interne kapacitete imaće značajnu prednost. Onima koji čekaju — vremenski pritisak će biti sve veći.

 Liderstvo i kultura kompanije

SPK: Graditi konsultantsku kompaniju znači graditi poverenje godinama. Kako održavate taj nivo poverenja u timu od 40 konsultanata, kroz različita tržišta i različite kulture?

FB: Kroz konzistentnost — u vrednostima, u standardima, u očekivanjima. Svaki član tima zna šta se od njega očekuje i zašto. Nije reč samo o procedurama, već o kulturi u kojoj se kaže kada nešto ne znamo, u kojoj se greške otvoreno analiziraju umesto da se skrivaju, i u kojoj svaki savet klijentu prolazi isti nivo internog skrutinija. Poverenje klijenata je direktna posledica poverenja unutar tima. Ako tim funkcioniše dobro, to se oseća na svakom sastanku sa klijentom.